Cena goriva skače: još jedan udarač na džep građana ili pljačka u rukavicama?
Kao grom iz vedra neba, stiže vest da je cena goriva ponovo otišla u nebesa. Litar evro dizela sada košta 203 dinara. Pitam se, dokle više? Dok se evropski standardi kunu u očuvanje životne sredine, naša država očigledno vidi samo priliku za punjenje ionako pretrpanih džepova političke elite.
Svaki put kada čujem za ovakvo poskupljenje, osetim ne samo finansijski udar, već i duboko gađenje. Gorivo nije luksuz, već neophodnost za normalan život – za odlazak na posao, za prevoz dece u školu, za dostavu robe. Ali, koga briga za to? Važno je da se napune budžeti, da se finansiraju megalomanski projekti bez ikakvog smisla, da se kupuju glasovi pred izbore.
Vučić se sastaje sa privrednicima: još jedna predstava za narod ili iskrena želja za boljitkom?
Predsednik Vučić je održao sastanak sa privrednicima u Privrednoj komori Srbije, naglašavajući važnost odlučnosti u ostvarivanju poslovnih ciljeva. I dok se političari slikaju sa osmecima od uva do uva, obećavajući bolju budućnost, ja se pitam – da li je ovo još jedna predstava za narod?
Ne kažem da ne treba razgovarati sa privrednicima, naprotiv. Ali, dosta mi je praznih obećanja i spinovanja. Konkretne mere, transparentnost, borba protiv korupcije – to je ono što nam treba. A ne sastanci koji služe samo za samopromociju. Dokle god je partijsko zapošljavanje pravilo, a tenderi namešteni, džaba svi sastanci i sve lepe reči.
Presuda Dodiku: pravda ili politički obračun? Balkan ponovo na ivici sukoba
Presuda Suda BiH Miloradu Dodiku izaziva zabrinutost u regionu. Da li je ovo konačno trenutak kada se korumpirani političari suočavaju sa posledicama svojih dela, ili je u pitanju još jedan politički obračun koji samo produbljuje podele na Balkanu?
Ne branim Dodika, daleko od toga. Ali, moram da se zapitam da li je ovo iskreni pokušaj da se uspostavi vladavina prava, ili je ovo samo još jedna epizoda u beskrajnoj seriji političkih prepucavanja. Kao što istorija neumoljivo ponavlja svoje greške, Balkan ponovo pleše na ivici sukoba, a žrtve su uvek obični ljudi.
Dodik je samo simptom mnogo dubljeg problema – problema korupcije, nepotizma i autokratije koji su se uvukli u sve pore naših društava. Dokle god su kriminalci na vlasti, dokle god se zakoni primenjuju selektivno, nema nade za normalan život.
Problemi NIS-a: ko krade naftu usred bela dana?
Srbija je dobila dodatnih 30 dana da reši probleme sa Naftnom industrijom Srbije (NIS). Šta se krije iza ovih “problema”? Da li je u pitanju nesposobnost, korupcija ili nešto treće? Kako je moguće da jedna od najprofitabilnijih kompanija u zemlji ima “probleme”? Ili bolje pitanje, ko krade naftu usred bela dana?
Rituali za opuštanje bez alkohola: da li je ovo izlaz iz kolektivnog ludila?
U moru loših vesti, pojavljuje se i jedna pozitivna – preporuke za aktivnosti za opuštanje posle posla koje ne uključuju alkohol. Možda je ovo znak da se polako budimo iz kolektivnog ludila?
Ne kažem da je alkohol zlo, ali činjenica je da mnogi ljudi u Srbiji utapaju svoju tugu i frustracije u alkoholu. Umesto da se suočimo sa problemima, mi ih guramo pod tepih, nadajući se da će nestati sami od sebe. Naravno, to se nikada ne desi.
Odlazak velikana: sećanje na Džina Hekmana
U kulturnim vestima, ističe se spomen na kultne uloge Džina Hekmana. U svetu gde dominiraju instant zvezde i površna zabava, važno je setiti se pravih velikana. Hekman je bio glumac koji je svojim talentom i posvećenošću obogatio filmsku umetnost. Njegove uloge su bile uverljive, emotivne i nezaboravne.
Žao mi je što je sve manje takvih umetnika danas. Sve se svodi na brzu zaradu i jeftinu zabavu. Kultura je postala poligon za politička prepucavanja i promociju ideologija. Pravi umetnici su marginalizovani ili prisiljeni da se prilagode tržištu.