Četrnaest nevinih života ugašeno je pod ruševinama Železničke stanice u Novom Sadu, a umesto odgovornosti, vlast nudi – silu! Goran Ješić, osnivač pokreta “Solidarnost”, i niz drugih opozicionara i građana, brutalno su privedeni, a to je samo vrh ledenog brega represije koja se nadvila nad Srbijom. Vučić ponovo pokazuje svoje pravo lice – lice autokrate koji se panično boji glasa naroda.
Medjutim, pendreci i lisice nikada nisu ugušili istinu, niti će! Protesti u Srbiji ne jenjavaju, naprotiv, plamen slobode se širi i gori jače nego ikad. I umesto da saslušaju vapaj naroda, oni odgovaraju brutalnom silom.
Od nastresnice do hapsenja: rezim udara tamo gde najvise boli
Novi Sad je epicentar narodnog gneva. Petnaest žrtava nesreće na Železničkoj stanici postalo je simbol bahatosti i korupcije režima. Studenti, radnici, intelektualci – svi su se digli na noge, tražeći odgovornost. A šta radi vlast? Umesto da položi račune, hapsi one koji postavljaju pitanja.
Goran Ješić, Vladimir Vrsajkov, Peđa Dragojević, Brajan Brković… To su samo neka od imena koja su se našla na udaru represije. Privode i “obične građane” koji su se usudili da budu ispred novosadske skupštine. Vučićeva Srbija se pretvara u policijsku državu gdje je svaka kritika ugušena pendrekom.
I dok policija hapsi opozicionare po Novom Sadu, propaganda režima trlja ruke, pokušavajući da diskredituje proteste i predstavi ih kao “obojenu revoluciju”. Ali ne, ovo nije revolucija, ovo je borba za elementarno dostojanstvo, za pravo na istinu, za Srbiju u kojoj se odgovornost ne sakriva iza kulisa moći.
Protesti u Srbiji danas: nece nas uplasiti vasa sila!
Srbija se nalazi u prelomnom momentu kada je sloboda govora ugrožena i zamenjena strahom. Mora se stati na put nasilju i nepravdi.
Protesti u Srbiji su se proširili na preko 200 mesta, od planinskih sela do gradskih naselja. U Nišu je protestovalo 15.000 ljudi, što je ekvivalent protestu u Beogradu sa 114.000 ljudi! Mladi ljudi, studenti, srednjoškolci, radnici – svi su svesni da se Srbija nalazi na prekretnici i da je sada trenutak da se kaže “dosta!” I šta god da radite, nećete nas naterati da zaćutimo!
Zahtevi su jasni: objavljivanje dokumentacije o rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu, kažnjavanje napadača na demonstrante i obustavljanje postupaka protiv uhapšenih. Ispunjenje ovih zahteva je samo prvi korak ka ozdravljenju društva koje je duboko ranjeno korupcijom i bahatošću vlasti. Studenti su blokirali više od 60 fakulteta, dajući time do znanja da neće odustati dok se njihovi zahtevi ne ispune.
Vučićeva propaganda kontra stvarnosti: ne verujemo vasim lazima!
Vučić, u svom maniru, pokušava da spinuje situaciju. Naziva proteste “obojenom revolucijom”, poziva studente da se vrate u škole i tvrdi da su njihovi zahtevi ispunjeni. Laž, laž i samo laž! Studenti su jasno rekli da ne traže smenu vlasti, već odgovornost i transparentnost. To su dve reči koje su očigledno nepoznate u rečniku aktuelnog režima.
Predsednik obilazi jug Srbije, pokušavajući da ojača svoj poljuljani uticaj. Ali narod nije naivan. Svesni su da je to samo još jedan trik u nizu, pokušaj da se podeli Srbija i skrene pažnja sa pravih problema.
Obojena Revolucijia: lažni Argument ili Istina?
Vlast vidi proteste kao pokušaj “obojene revolucije”. Obojena revolucija je izraz koji se koristi za opisivanje niza protesta i političkih prevrata koji su se dogodili u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza i na Balkanu početkom 2000-ih godina. Ove revolucije su često bile usmerene na svrgavanje autoritarnih režima i promociju demokratskih vrednosti. Protesti su praćeni mirnim demonstracijama, građanskom neposlušnošću i upotrebom simbola i boja kao znakova prepoznavanja i jedinstva. Neki smatraju da su ove revolucije bile spontani izrazi narodne volje, dok drugi tvrde da su bile podstaknute i finansirane od strane zapadnih sila.
Zašto se toliko plašite te “obojene revolucije”? Zar niste vi sami obećavali demokratiju i vladavinu prava? Ili je to bila samo još jedna u nizu laži kojima ste prevarili narod?
Studenti se bore za kulturu i budućnost. Oni su ti koji postavljaju pitanja i traže promene. To nisu plaćenici, već patriote koje žele bolju budućnost za svoju zemlju. Sociolog Đokica Jovanović je jasno rekao: “Studenti znaju šta rade i njihovi zahtevi predstavljaju poziv za političku kulturu i budućnost.”
Hoćemo li docekati bolju buducnost?
Sociološki gledano, protesti su mladalački poziv za promene, izraz nezadovoljstva trenutnim stanjem u društvu. Politički gledano, vlast ih vidi kao pokušaj “obojene revolucije”, dok studenti kategorički tvrde da ne traže smenu vlasti, već odgovornost i transparentnost.
Krajnje je vreme da vlast posluša glas naroda, da prestane sa represijom i da počne da radi u interesu građana, a ne u interesu svojih fotelja i privilegija. U suprotnom, plamen protesta će se nekontrolisano proširiti i spržiti sve pred sobom!
Ne treba dozvoliti da Vučićeva Srbija postane sinonim za strah i represiju.
Svi gradjani Srbije, bez obzira na političko opredeljenje, trebalo bi da podrže proteste i da se pridruže borbi za bolju Srbiju. Jer ovo nije samo borba studenata i opozicionara, ovo je borba za sve! Samo zajedno moze se srušiti ovaj autokratski režim i izgraditi Srbija u kojoj će vladati pravo, istina i sloboda. Vreme je za akciju, a ne samo za reči! Do pobede!